Details

Autor(en) / Beteiligte

• Luković, Milica S

Titel

Vegetacija Zaslanjenih Staništa Srbije sa Procenom Održivog Korišćenja i Očuvanja

Ort / Verlag

ProQuest Dissertations & Theses

Erscheinungsjahr

2019

Quelle

ProQuest Dissertations & Theses A&I

Beschreibungen/Notizen

• Iako su zaslanjena staništa pre svega vezana za aridne i semi-aridne oblasti, danas se zapaţaju sve veše površine zemljišta koje su pod uticajem soli, kako iz razloga sve vešeg uticaja klimatskih promena, tako i drugih antropogenih aktivnosti koje doprinose procesu sekundarne salinizacije. Kontinentalne slatine, kao tip intrazonalnih, veoma retkih i vrednih ekosistema, predstavljaju pravi izazov u prouţavanju sa ekološkog, biološkog, floristiţkog, fitocenološkog i primenljivog aspekta.Cilj ovog istraţivanja je utvrŤivanje sintaksonomske karakterizacije halofitskih biljnih zajednica, kao i floristiţke i vegetacijske raznovrsnosti slanih staništa sa ekološkom analizom primenom ekoloških indeksa flore, analizom ţivotnih formi i flornih elemenata. Posebnu vrednost prouţavanju slatina daje formiranje jedinstvene baze svih fitocenoloških snimaka, prostornih podataka iz razliţitih izvora o posebno znaţajnim halofitskim vrstama i halofitskim zajednicama, kao što su one retke, ugroţene i endemiţne, kao i na soli najotpornije „euhalofitske“ bilјke i bilјne zajednice. Metodama numeriţke klaster analize omogušeno je da se izvrši procena statusa i revizija sintaksona tipiţnih halofitskih klasa Therosalicornietea i Festuco-Puccinellietea,kao i klase Molinio-Arrhenatheretea na slabije zaslanjenim zemljištima. Set podataka koji je analiziran sadrţi ukupno 1638 fitocenoloških snimaka klasa Therosalicornietea, Festuco-Puccinellietea i Molinio-Arrhenatheretea. TakoŤe, znaţajan prilog prouţavanju halofitske vegetacije je i uvrššivanje halofitskih zajednica sa slatina na jugu Srbije u sistem klasifikacije. Analizom celokupne baze fitocenoloških snimaka dobijeno je 12 klastera, ekološki logiţno podeljenih na klase Therosalicornietea, Festuco-Puccinellietea i Molinio-Arrhenatheretea. Zatim su analizirane posebno klase Therosalicornietea i Festuco-Puccinellietea,gde je dobijeno 35 klastera do nivoa zajednica. Klaster analiza je pokazala da su više sintaksonomske kategorije nisu promenile u odnosu na tradicionalnu klasifikaciju, dok postoje odreŤene izmene na niţim sintaksonomskim kategorijama. TakoŤe, posebno je analizirana i vegetacija slabije zaslanjenih livada klase Molinio-Arrhenatheretea, koja je podeljena na 13 klastera koji odgovaraju nivou zajednica, svrstanih preteţno u sveze Trifolio-Ranunculion pedati, Trifolion resupinati i Cynosurion cristati.Analizom najvaţnijih ekoloških faktora se vidi da tipiţna halofitska vegetacija posebno preferira vešu koliţinu svetlosti i veši stepen kontinentalnosti, za razliku od vegetacije slabije zaslanjenih zemljišta, gde je za razvoj neophodna vlaţnost i veši sadrţaj hranljivih materija. Analiza ţivotnih formi je pokazala da su hemikriptofitske vrste vezane za vegetaciju klase Festuco-Puccinelietea, dok su terofite dominantnije u klasi Therosalicornietea.Obzirom da razvoj halofitskih zajednica zavisi od tipa zemljišta na kojem se razvija, utvrŤen je uticaj pedološke podloge i tipova zemljišta na prouţavanom podruţju, koriššenjem fiziţkohemijske karakterizacije zemljišta pod uticajem soli. Danas su u svetu slatine prepoznate kao vaţan resurs u mnogim segmentima poljoprivrede i drugim privrednim granama, te je s toga vaţno napraviti procenu kvaliteta halofitske vegetacije, kroz procenu uţešša krmnih vrsta (trave i leguminoze) kao i merenjem produktivnosti i hemijskom analizom biomase sa odabranih lokaliteta. Hemijske analize i analize biološke aktivnosti odabrane halofitske flore imaše za cilј vrednovanje ove nedovolјno ili potpuno neprouţene grupe bilјaka, od kojih neke sigurno mogu biti izvor novih aktivnih principa i droga za budušu komercijalnu upotrebu, a što še biti utvrŤeno pregledom antioksidativnog dejstva kod nekih odabranih halofitskih vrsta.Slatinski ekosistemi spadaju u red jako ugroţenih i fragilnih staništa u Srbiji, pa su kao takvi izmeŤu ostalih vrednovana kao prioritetna staništa za zaštitu kako na nacionalnom tako i na meŤunarodnom nivou. Procena vrednosti halofitske vegetacije sa aspekta oţuvanja biodiverziteta (uţešše retkih, endemiţnih, ugroţenih vrsta) i odrţivog koriššenja (uţešše viskovrednih krmnih bilјaka, nepoţelјnih vrsta kao što su korovi, kao i lekovitih i aromatiţnih vrsta) predstavlja osnovu za sagledavanje mera i naţina odrţivog iskoriššavanja i oţuvanja ovih staništa. UtvrŤeno je da su neophodne mere zaštite i unapreŤenja slatinskih ekosistema, kroz razliţite meŤunarodne programe zaštite (Natura 2000, Emerald podruţja, IPA- Podruţja od meŤunarodnog znaţaja za biljke, IUCN Crvene liste ugroţenih vrsta i Crvenu listu staništa Evrope), kao i nacionalne programe “in-situ” zaštite kroz osnivanje zaštišenih podruţja.