Details

Autor(en) / Beteiligte

• Стојановић, Маја С

Titel

Извештавање О Заштити Животне Средине Нормативни И Рачуноводствени Аспекти

Ort / Verlag

ProQuest Dissertations & Theses

Erscheinungsjahr

2015

Link zum Volltext

• ProQuest

Quelle

ProQuest Dissertations & Theses A&I

Beschreibungen/Notizen

• Предузећа су део друштва у коме обављају своје пословне активности, па самим тим, ппоред остваривања економских циљева, морају водити рачуна о утицају својих активности на животну средину и друштво, односно неопходно је да се понашају на друштвено одговоран и прихватљив начин, чиме могу остварити и одређене користи. Услед очигледних промена у природном окружењу (као што су климатске промене и последице тих промена, несташица воде, загађење ваздуха, деградација екосистема и истањивање озонског омотача) и материјалних последица глобалног стила живота" по животну средину, дошло је до пораста свести у многим земљама и друштвима да животна средина и њени ресурси представљају главне елементе који су суштински неопходни за будућност човечанства. Тај пораст свести довео је са једне стране до регулаторних активности националних и међународних институција, а са друге стране до забринутости јавности у погледу питања заштите животне средине. Као последица тога концепт одрживог развоја друштва је широко и глобално прихваћен као основа националне и међународне политике почетком 90-тих година прошлог века. Ова више или манье глобална посвећеност и убеђење скренула је, између осталог, пажњу на утицај пословних активности предузећа на животну средину и друштво и довела до концепта према коме вредност предузећа не треба одмеравати само на основу финансијских перформанси већ и на основу еколошких и друштвених перформанси пословања, узимајући у обзир и позитивне и негативне утицаје на природно и друштвено окружење. Овај концепт перформанси назива се трострука основа перформанси и све више је предмет разматрања главних стејкхолдера предузећа (као што су снабдевачи капитала, добављачи, купци и друштво уопште). Предузећатреба да одговоре на очекивања њихових стејкхолдера тако што ће утицаје својих пословних активности на животну средину и друштво укључити у њихове системе стратешког и оперативног менаџмента, у процес доношења одлука, као и у њихове системе екстерног финансијског и нефинансијског извештавања. Укључивање тих ефеката у систем екстерног финансијског и нефинансијског извештавана, односно проширење традиционалног модела екстерног финансијског извештавања нефинансијским информацијама је од посебног значаја, јер корпоративно извештавање јесте пресудно за процену вредности предузећа од стране стејкхолдера и самим тим за будући (финансијски) успех предузећа. Информације о еколошким аспектимапословања предузећа су најпре обелоданяване као саставни део годишњег извештаја, затим кратко као део тез друштвеног извештавања, потом у виду самосталног извештаја о заштити животне средине, извештаја о одрживом развоју, и у новије време У оквиру интегрисаног извештаја. Како би се дефинисала садржина и форма наведених извештаја развијен је велики број смерница и упутстава, као и регулаторних захтева за извештавање од стране европских и међународних организација и институција. На нивоу ЕУ посебно се истичу Систем за управљање заштитом животне средине и шема провере установлен од стране Европске комисије. Препорука Европске комисије за признавање, мерење и обелоданивање еколошких питања у годишњим рачунима и годишњим извештајима предузећа, одређене Директиве Европске комисије, као и Предлог оквира за извештавање о заштити животне средине Федерације европских рачуновођа, док се на глобалном нивоу као најсвеобухватнија упутства издвајају Смернице за извештавшье о одрживом развоју установљене од стране Глобалие иницијативе за извештавање и Међународни оквир за интегрисано извештавање донет од стране Међународног савета за интегрисано извештавање. У циљу побољшања веродостојности и квалитета обелодањених информација о еколошким (и шире, друштвеним) аспектима пословања, значајну улогу има спровођење ревизије или услуга уверавања, у зависности од форме извештавања, што је такође условило развој одређених стандарда, као што су Саопштење о међународној пракси ревизије 1010,Међународни стандард ангажмана уверавања 3000 и АА1000 Стандард уверавања. Док је на нивоу ЕУ, али и широм света већ доста урађено по овом питању и ниво извештавања о одрживом развоју у свету је у сталном порасту, за предузећа која послују у Републици Србији овај концепт извештавања представља релативну новину, с обзиром на то да већина наших предузећа још увек настоји да препозна свој интерес у овој области, као и да се упозна са смерницама и упутствима за извештавање, начином извецгтавања и значајем уверавања предметног извештаја